Na ov­da­šnjoj mu­zič­koj sce­ni ne­ma mno­go kan­ta­u­to­ra ko­ji se mo­gu po­hva­li­ti ve­li­kom i sta­bil­nom ka­ri­je­rom bez skan­da­la, uvi­jek od­lič­no po­sje­će­nim kon­cer­ti­ma u či­ta­vom re­gi­o­nu, pje­sma­ma ko­je ne­ma­ju rok tra­ja­nja, spo­to­vi­ma ko­ji iz­gle­da­ju kao fil­mo­vi... Kad se sve­mu to­me pri­klju­či mi­ran po­ro­dič­ni ži­vot i har­mo­nič­ni od­nos pun po­što­va­nja pre­ma sa­rad­ni­ci­ma, ja­sno je za­što Cr­na Go­ra ima mno­go raz­lo­ga da se po­no­si Ser­ge­jom Ćet­ko­vi­ćem.
Go­to­vo po­lo­vi­nu ži­vo­ta je pod svje­tli­ma re­flek­to­ra, a sla­va ga ni­je pro­mi­je­ni­la, što bi se kod nas re­klo, ni za jo­tu. Kri­ti­ča­ri ka­žu - ne­na­me­tljiv, a kva­li­te­tan. Fa­no­vi – ne­za­mje­njiv, i uvi­jek i svu­da do­bro­do­šao. Po­tvr­du ovih te­za Ćet­ko­vić će ima­ti pri­li­ke iz­no­va da do­ka­že na za­ka­za­nim kon­cer­ti­ma u Be­o­gra­du, No­vom Sa­du i Za­gre­bu od sre­di­ne ok­to­bra.
To­kom pro­mo­tiv­ne tur­ne­je še­stog stu­dij­skog al­bu­ma već ste na­stu­pa­li u Za­gre­bu, a be­o­grad­ska pu­bli­ka če­ka Vas već dvi­je go­di­ne na no­vom kon­cert­nom dru­že­nju. Za­što ste oda­bra­li baš Cen­tar „Sa­va“ po 12. put, a ne „Are­nu“ u ko­joj ste ta­ko­đe na­stu­pa­li?
- Ove go­di­ne će bi­ti de­set go­di­na od mo­jih pr­vih kon­ce­ra­ta u Be­o­gra­du, a kao da je bi­lo ju­če i sad mo­gu ču­ti huk pu­bli­ke i svo­je ot­ku­ca­je sr­ca če­ka­ju­ći da iza­đem na sce­nu – ka­že Ser­gej za „Dan“. - Mno­gi me pi­ta­ju za­što ne „Are­na” i ovaj put. Jed­no­stav­no, uže­lio sam se at­mos­fe­re u Cen­tru Sa­va, u ko­me sam do sa­da bo­ra­vio 11 pu­ta. Cen­tar „Sa­va“ je je­dan od naj­ljep­ših kon­cert­nih pro­sto­ra u Evro­pi i ima po­seb­nu pri­ču, po­seb­nu ma­gi­ju i iz nje­ga no­sim mno­go li­je­pih uspo­me­na. Na­kon za­ka­za­nog kon­cer­ta za 14. ok­to­bar, zbog ve­li­kog in­te­re­so­va­nja ob­ja­vi­li smo još je­dan kon­cert za 15.ok­to­bar. Ra­du­jem se, je­dva če­kam! Uvi­jek se tru­dim da pu­bli­ci pri­u­štim kom­ple­tan do­ži­vljaj, od sce­no­gra­fi­je do do­bre svir­ke. Ve­o­ma mi je bit­no da sva­ki kon­cert ima po­če­tak, sre­di­nu i kraj, da mu­zi­kom dr­žim pa­žnju pu­bli­ke pu­na dva sa­ta. Imam do­bar raz­log za no­vo dru­že­nje: no­ve pje­sme, kao i no­vi singl i spot ko­ji po­la­ko ali si­gur­no osva­ja sim­pa­ti­je mo­je pu­bli­ke.
Kad će be­o­grad­ska pu­bli­ka ima­ti pri­li­ke da Vas slu­ša na otvo­re­nom pro­sto­ru, s ob­zi­rom na to da ste već do­ka­za­li da ste pre­ra­sli sa­le i ha­le, i da bi­ste ko­mot­no mo­gli da na­pu­ni­te ne­ki be­o­grad­ski sta­di­on ili „li­va­du“ ko­ja je bi­la iza­zov za ve­li­ke svjet­ske i do­ma­će zvi­je­zde?
- Sta­di­on Ta­šmaj­dan je kult­no mje­sto i di­van pro­stor za kon­cert. Po­što će Cen­tar „Sa­va“ idu­će go­di­ne bi­ti za­tvo­ren zbog re­no­vi­ra­nja, mo­žda ću u av­gu­stu ili sep­tem­bru 2017. pje­va­ti na Ta­šu. Kon­cer­ti na otvo­re­nom ima­ju svo­ju čar, to sam mno­go pu­ta do sa­da osje­tio, po­seb­no u Pod­go­ri­ci na sta­di­o­nu ma­lih spor­to­va.
Ko­jom pje­smom će­te otvo­ri­ti tri na­ja­vlje­na kon­cer­ta i ko će Vam bi­ti go­sti?
- Vje­ro­vat­no će to bi­ti pje­sma „Moj svi­jet“, ima li­je­pu po­ru­ku. Bi­će pri­li­ke i da se pred­sta­vi ne­ko iz pu­bli­ke, kao što smo to či­ni­li i do sa­da. Že­lja mi je da sva­ki kon­cert bu­de dru­ga­či­ji, da bu­de po­se­ban.
Ka­ko iz­gle­da­ju Va­še pri­pre­me pred tur­ne­ju? Ima­te li po­se­ban re­žim ži­vo­ta u da­ni­ma pred na­stu­pe i ne­ke ma­le ri­tu­a­le pred iz­la­zak na sce­nu?
- Ka­ko imam sve ma­nje vre­me­na, tru­dim se da vo­dim ra­ču­na o se­bi, pa bar tri-če­ti­ri pu­ta ne­djelj­no od­la­zim u te­re­ta­nu. Ne­mam ne­kih spe­ci­jal­nih ri­tu­a­la. Ma­lo upje­va­va­nja i ča­ša do­brog vi­na pred iz­la­zak na sce­nu je sa­svim do­volj­no.
Svo­je­vre­me­no ste go­vo­ri­li da ne vi­di­te se­be kao ne­ko­ga ko ocje­nju­je tu­đe pje­va­nje i ko bi mo­gao da bu­de član ži­ri­ja ne­kog mu­zič­kog tak­mi­če­nja. Od ove se­zo­ne ipak će­te ocje­nji­va­ti naj­mla­đe tak­mi­ča­re u „Pin­ko­vim Zvje­zdi­ca­ma“. Zbog če­ga je do­šlo do pre­o­kre­ta i da li će­te bi­ti stro­gi?
-Ne­ću da bu­dem strog, bi­ću pra­vi­čan i objek­ti­van. Tru­di­ću se da dje­ci dam ne­ke ko­ri­sne i do­bre sa­vje­te, a ne da im dr­žim pre­da­va­nja iz mu­zič­kog i iz sol­fe­đa, jer oni ta­mo do­đu s na­mje­rom da se svih pet sto­li­ca po­dig­ne i sa­mo ih to in­te­re­su­je. Moj plan je da svi­ma oni­ma ko­ji za­slu­žu­ju i ko­ji bi, po mom mi­šlje­nju, tre­ba­lo da na­sta­ve da se ba­ve mu­zi­kom, ka­žem da po­sto­je mu­zič­ke ško­le i da bi oba­ve­zno tre­ba­lo da idu na tu stra­nu. Gre­ho­ta je da ta­le­nat ne bu­de na­do­gra­đen, jer zna­mo da pet od­sto uspje­ha či­ni ta­le­nat, a 95 od­sto rad. Kad je ri­ječ o ži­ri­ju, mi­slim da smo do­bar tim. Tru­di­ću se da se u emi­si­ji do­bro za­ba­vim, da omo­gu­ćim dje­ci da im bu­de što ugod­ni­je na sce­ni i da oda­tle po­ne­su li­je­po is­ku­stvo.
Šta bi­ste po­ru­či­li ro­di­te­lji­ma či­ja se dje­ca po­ja­vlju­ju u mu­zič­kim tak­mi­če­nji­ma?
-Po­dr­ži­te dje­cu u nji­ho­vim že­lja­ma i usmje­ra­vaj­te ih na pra­vi put. Ra­zu­mi­te nji­ho­vu tre­mu i ne gr­di­te ih ako ne ostva­re pla­sman ko­ji ste mo­žda oče­ki­va­li. Sva­ki na­stup ima svo­ju do­zu tre­me, ipak su to dje­ca. Ni me­ni, po­sli­je to­li­ko go­di­na i to­li­ko na­stu­pa, ni­je sve­jed­no da ras­te­re­će­no iza­đem pred pu­bli­ku.
Pro­mo­tiv­ni spot za „Pin­ko­ve Zvje­zdi­ce“ po­di­je­lio je spek­ta­to­ri­jum. Dok jed­ni tvr­de da ste sa osta­lim čla­no­vi­ma ži­ri­ja ura­di­li sjaj­nu na­ja­vu u po­ro­di­li­štu, dru­gi (uglav­nom na Twit­teru) spo­či­ta­va­ju da je ri­ječ o ko­pi­ji BBC-ije­vog spo­ta i da je ne­do­pu­sti­vo zlo­u­po­tre­blja­va­ti dje­cu, „gu­ra­ju­ći“ ih u ko­mer­ci­ja­lu dok još ni­su „po­tro­ši­li“ dje­tinj­stvo. Či­ni se da je hej­to­va­nje po­sta­lo ži­vot­ni stil ve­ći­ne lju­di na bal­kan­skim pro­sto­ri­ma. Ka­kva je Va­ša po­ru­ka oni­ma ko­ji u sve­mu vi­de sa­mo lo­šu stra­nu?
-Umje­sto da bu­de ko­ri­stan, in­ter­net je po­stao mje­sto za zlo­u­po­tre­be. Ne­ki ne­ma­ju pe­tlju da ka­žu u li­ce ono što mi­sle, pa ko­ri­ste dru­štve­ne mre­že ne bi li is­ka­li­li svoj bi­jes i svo­je ne­za­do­volj­stvo i kon­stant­no „plju­va­li“ po dru­gi­ma. Naj­lak­še je „plju­va­ti“, ne­kad bi se tre­ba­lo po­gle­da­ti u ogle­da­lo i re­ći: „E, ja ni­šta ni­sam na­pra­vio od svog ži­vo­ta, a mo­gao sam.“ Pot­pu­no je u re­du da­ti do­bar ko­men­tar, po­sla­ti ne­ku ja­snu i sna­žnu po­ru­ku, ali „plju­va­ti“ po na­ci­o­nal­noj i vjer­skoj osno­vi, če­ga pre­vi­še ima, ja­ko je ru­žno. Iskre­no, ja sam pri­je ne­ko­li­ko go­di­na pre­stao da či­tam ko­men­ta­re, jer sam uvi­jek na­i­la­zio na ne­ke ko­ji su lo­ši i ru­žni. Lju­di ni­su svje­sni ko­li­ka je te­ži­na ri­je­či. Ka­da bi sva­ko bio svje­stan ko­li­ka je sna­ga ri­je­či, vo­di­li bi­smo vi­še ra­ču­na ka­ko će­mo je iz­go­vo­ri­ti i ko­jim to­nom. Li­je­pa ri­ječ je na­lik naj­ljep­šoj ma­gi­ji.
Ne­dav­no ste sa fa­no­vi­ma sni­mi­li spot za pje­smu „Re­ci da“. Da li zna­te po­da­tak – ko­li­ko je pro­sid­bi „pa­lo“ na Va­šim kon­cer­ti­ma?
-Pro­sid­bi je bi­lo mno­go, i pri­je ne­go što sam sni­mio ovu pje­smu. Sre­ćan sam što ra­dim po­sao ko­ji vo­lim i što na ovaj na­čin mo­gu da uče­stvu­jem u stva­ra­nju tre­nu­ta­ka ko­je će mno­gi lju­di pam­ti­ti do kra­ja ži­vo­ta kao naj­ljep­še. Spot za pje­smu „Re­ci da“ na­stao je od ka­dro­va sa ak­tu­el­ne tur­ne­je; po­ja­vlju­ju se snim­ci iz Pan­če­va, Kra­lje­va i iz Ni­ša, gdje su ta­ko­đe „pa­le“ dvi­je pro­sid­be.
Da po­mog­ne­mo onim „ja­čim po­lo­vi­na­ma“ ko­je že­le da za­pro­se svo­je dje­voj­ke na Va­šim kon­cer­ti­ma – ko­me i ka­da bi tre­ba­lo da se ja­ve i za­mo­le za do­zvo­lu da ta­ko ne­što ro­man­tič­no ura­de?
- Naj­bo­lje pre­ko Fej­sbuk stra­ni­ce. Mo­ji sa­rad­ni­ci i ja vo­li­mo da po­mog­ne­mo da taj tre­nu­tak iz­gle­da što ljep­še.
Po­zna­ti ste po to­me da u po­slu ni­šta ne pre­pu­šta­te slu­ča­ju i da sve što ura­di­te mo­ra da bu­de mje­ri­lo kva­li­te­ta. Kad sni­ma­te al­bum ne šte­di­te na naj­bo­ljim mu­zi­ča­ri­ma, kad ra­di­te spot on će ili bi­ti vr­hun­ski ili ga ne­će­te sni­ma­ti... Ko­li­ko Vam je ta­kav pri­stup po­slu do­nio, a ko­li­ko Vas je ko­štao? I ka­je­te li se zbog ne­če­ga?
- Ži­vot ima i uspo­ne i pa­do­ve, i ni­ka­da sa si­gur­no­šću ne mo­že­mo da ka­že­mo da je ne­ko ko­me po­sve­ti­mo vri­je­me do­bar ili da je loš. Tru­dim se, po­go­to­vo sa­da ka­da imam 40 go­di­na i ka­da se pre­i­spi­tu­jem o ono­me što sam ura­dio i raz­mi­šljam o ono­me što me če­ka, da svo­je vri­je­me ne tro­šim na lju­de ko­ji ga ne za­slu­žu­ju. Sa­da dru­ga­či­je po­sma­tram ne­ke stva­ri i shva­tam da sva­ko od nas mo­že da pro­mi­je­ni ne­ke na­vi­ke, ali se­be i svoj „kroj“ te­ško. Ni zbog če­ga se ne ka­jem, sva­ka ško­la nas ne­če­mu na­u­či.
Rod­ni grad je u ve­ći­ni slu­ča­ja ne­mi­lo­sr­dan i ne­pra­ve­dan pre­ma oni­ma ko­ji su uspje­li. Va­ši Pod­go­ri­ča­ni su oči­to iz­u­ze­tak. Ka­ko Vam je po­šlo za ru­kom da i da­lje, upr­kos ve­li­koj po­pu­lar­no­sti, osta­ne­te omi­lje­ni u rod­nom gra­du i da se Pod­go­ri­ča­ni po­no­se Va­šim us­pje­si­ma?
-Ja sam je­dan od ri­jet­kih ko­ji je na­pra­vio uspjeh pr­vo u svom gra­du, pa sam on­da kre­nuo da­lje, ne za­rad am­bi­ci­je i do­ka­zi­va­nja već za­to što je mu­zi­ka ta ko­ja vas vu­če na dru­gu stra­nu, mo­ra­te da pra­ti­te njen put. To je i bio raz­log mog pre­se­lje­nja u Be­o­grad. Kad bih bio svje­stan svog uspje­ha i gle­dao se­be oči­ma dru­gih, mo­žda bih se­bi dao kri­la ko­ja ne že­lim da imam. Ali, vje­ro­vat­no je to stvar ka­rak­te­ra i kuć­nog vas­pi­ta­nja. Ne va­lja se­be di­ći iz­vi­še dru­gih, ni po­gor­di­ti se. Za­to se iz­ne­na­dim kad ne­ki škol­ski dru­go­vi iz Pod­go­ri­ce poč­nu da mi sko­ro pa per­si­ra­ju. To mi ja­ko sme­ta. Ne­moj­te, lju­di, ostao sam onaj isti, sta­ri Ser­gej ko­ji se ra­du­je što vas vi­di!
Sne­ža­na Mol­do­van
Fo­to: Kri­sti­na Ćet­ko­vić


Majčine suze

Da li će na beogradskom koncertu biti prisutni Vaši roditelji i braća Srđan i Igor?
-Roditelji će sigurno doći, a braća su bila na koncertu u „Areni“.
Hoće li ovo biti prvi put da Vaša majka prisustvuje koncertu i da li imate veću tremu kada znate da je ona u sali?
-Već je dolazila na moje koncerte. Nemam veću tremu kad je majka u sali, ali znajući nju koliko je emotivna i kako obavezno pusti suzu, trudim se da to ne vidim...


Iduće godine turneja po Crnoj Gori

U Zagrebu ćete nastupati u „Lisinskom“, u Novom Sadu u Srpskom narodnom pozorištu. Kad i gdje će publika u Makedoniji imati prilike da Vas sluša?
-Odavno nisam bio u Makedoniji. Posljednji put sam nastupio u Univerzalnoj dvorani koja je trenutno zatvorena zbog renoviranja. Vjerovatno ću krajem godine imati koncert u nekom manjem, intimnijem prostoru. Plan je da moju muziku „vodim“ u mjesta gdje ona najbolje zvuči, gdje može da pokaže i svoju formu i svoju dimenziju.
A kada ćete se družiti sa publikom u Crnoj Gori?
-Ove godine smo imali koncert na Trgu u Podgorici, a u planu je da iduće godine radim veliku turneju po Crnoj Gori.